Pismo 39 (pitanje)

30. Zu-l-hidže, 1329. godine po H.

 

Traženje ajeta vilajeta

 

Svjedočim da si čvrstog stava, iskrenog djelovanja. Imaš tako snažan pristup da mu se suparnik ne može oduprijeti, niti ostati postojan u sukobu. Od onih sam što vjeruju u značenje hadisa, na koje ste vi ukazali. Ali, kada ne bilo obavezno da se postupci ashaba prihvate ispravnim, ja bih se opredjelio za tvoju presudu. Međutim neizbježno je odbiti njegovo bukvalno značenje po uzoru na selefu salih, Allah bio zadovoljan, sa njima svima.

Međutim, niste nas upoznali sa jasnim ajetom – pri kraju 36 pisma – za koji mislite da potvrđuje ono što ste rekli o značenju hadisa, zato nam ga citirajte, pa ćemo ako Bog da razmisliti o njemu.

Selam

- S -

 


Pismo 40 (odgovor)

 2. Muharem, 1330. godine po H.

 

1.     Ajet vilajeta i njegovo objavljivanje u čast Alija.

2.     Povodi njegovog objavljivanja.

3.     Objašnjenje argumentiranja njime.

 

1.    Uredu, citirat ću ti jasni ajet od Allahovih, s.v.t., ajeta iz Njegovog Furkanu-l-azima. Znaj to su riječi Uzvišenog u suri Maidi: Vaši zaštitnici su samo Allah i Poslanik Njegov i oni koji vjeruju, koji namaz obavljaju i zekat daju dok su na ruku'u; onaj ko za zaštitnika [Zbog ovog su običnom govoru u Siriji, šiije nazvane El-Mutevali, jer oni za zaštitnika uzimaju Allaha, Njegovog poslanika, i one koji vjeruju, zbog kojih je objavljen ovaj ajet. U Akrebu-l-mevaridu, navodi se da je El-Mutevalijednina El-Mutavele a oni su šiije, nazvani tako jer za zaštitnika su uzeli Alija i Ehli bejt.] uzme Allaha i Poslanika Njegova i vjernike pa, Allahova stranka su svakako pobjednici. (55. i 56.)

إِنَّمَا وَلِيُّكُمُ اللَّـهُ وَرَ‌سُولُهُ وَالَّذِينَ آمَنُوا الَّذِينَ يُقِيمُونَ الصَّلَاةَ وَيُؤْتُونَ الزَّكَاةَ وَهُمْ رَ‌اكِعُونَ وَمَن يَتَوَلَّ اللَّـهَ وَرَ‌سُولَهُ وَالَّذِينَ آمَنُوا فَإِنَّ حِزْبَ اللَّـهِ هُمُ الْغَالِبُونَ

Budući da nema sumnje u to da je objavljen o Aliju, kada je udijelio prsten kao milostinju dok je bio na ruku'u u namazu.

 

2.    Vjerodostojni hadisi koji govore o tome da je ovaj ajet objavljen o Aliju, kada je udijelo svoj prsten kao milostinju dok je bio na ruku'u u namazu, su mutevatir, od čistih Imama Ehli bejta, a od onoga što je o ovome prenijeto drugim putevima mimo njih dovoljan ti je hadis od Ibn Selama, koji je merfu' do Allahovog poslanika, s.a.v.a. Potraži ga u Nesaijevom Sahihu ili pak u komentaru sure Maide u knjizi El-Džam'u bejne es-sihahi es-sitte. Poput njega je hadis Ibn Abbasa i hadis Alija, a.s., oba su također merfu' hadisi. Ibn Abbasov hadis pogledaj u komentaru ovog ajeta u knjizi Esbabu-n-nuzul od Imama Vahidija. Bilježi ga i Hatib u El-Muteffeku.

(To je 5991. hadis u Kenzu-l-ummaluna 391. stranici u 6. svesku. Navodi ga i u Muntehabu-l-kenzu, pa pogledaj Muntehab štampan na margini Ahmedovog Musneda u 5. svesku na 38. stranici )

 

Alijev hadis pogledaj u Musnedima Ibn Mirdevejha i Ebu Eš-Šejha. Ukoliko želiš pogledaj Kenzu-l-ummal. (Kenzu-l-ummal, 6/405/6137.)

 

O tome da je ajet objavljen o Aliju, o čemu se slažu svi komentatori. Te da je više istaknutih sunijskih autoriteta prenijelo ovaj konsenzus, poput Imam Kušadžija u poglavlju o Imametu u knjizi Šarhu-t-tedžrid. Zatim u 18. glavi u Gajetu-l-meramu, nalazi se 24 hadisa, prenešena sunijskim putevima, koji o objavi ovog ajeta, govore onako kako smo kazali.

Da nemamo namjeru biti sažeti, te da ovo pitanje nije jasno poput Sunca u po bijela dan, citirao bih vjerodostojne anale, međutim, Allahu nek je hvala, to spada u stvari u koje nema sumnje. I pored toga navest ćemo mi u odgovoru iz hadisa koji su došli u sunijskim knjigama. Zadovoljit ćemo se onim što je zabilježeno u tefsiru Imam Ebu Ishaka Ahmeda ibn Muhammeda Ibn Ibrahima En-Nisaburija Es-Sa'lebija.

(Umro je 337. godine po H. O njemu govori Ibn Halkan u Vefejatu pa kaže: Bio je jedinstveni autoritet svoga vremena u Tefsiru Kur'ana. Napisao je Et-Tefsiru el-Kebir koji je nadmašio druge tefsire.” Pa dok nije rekao: “O njemu govori Abdulgaffar Ibn Ismail El-Farisi u knjizi Sijaku Nisabur, u kojoj ga hvali, i navodi da je tačan u citiranju, pouzdan...” )

 

Pa kažemo: Kada je stigao do ovog ajeta u svome Tefsiru-l-kebiru, pozivajući sa na Ebu Zerra Gifarija kaže da je rekao: “Čuo sam Allahovog poslanika, s.a.v.a., ovim svojim ušima, ako nije tako pa gluhe bile, i vidio ga očima svojim, pa ako nije tako pa ćorave bile, da je rekao: “Ali je predvodnik dobročinitelja, ubica nevjernika, pomognut je ko ga pomogne, a napušten onaj ko ga napusti.”

علي قائد البررة، وقاتل الكفرة، منصور من نصره، مخذول من خذله

“Jednoga dana, klanjao sam sa Allahovim poslanikom, s.a.v.a. pa je siromah u džamiji tražio da mu se pomogne. Pa mu niko ništa nije dao. Ali bijaše na ruku'u, te mu dade znak malim prstom, na kojem bijaše prsten. Priđe siromah, te uze prsten sa njegovog malog prsta. Pa se Vjerovjenik, s.a.v.a., pokorno pomoli Allahu doveći, pa reče: “Allahu moj, zaista je moj brat Musa od Tebe iskao riječima: “Gospodaru moj! Proširi mi grudi moje, i olakšaj mi stvar moju, i razveži uzao jezika mog, (da) razumiju govor moj, i učini mi pomoćnikom iz porodice moje, Haruna, brata mog. Osnaži me njime, i pridruži ga u stvari mojoj, da bismo Te mnogo hvalili i da bismo Te mnogo spominjali,  Ti, uistinu, znaš za nas.” (20: 25-35) Pa si mu objavio: “Udovoljeno je molbi tvojoj, o Musa!” (20:36) Bože moj, zaista sam ja Tvoj rob i Tvoj vjerovjesnik, Muhammed, pa proširi mi prsa, i olakšaj mi stvar moju, i učini mi pomoćnikom iz porodice moje, Alija, brata moga, osnaži me njime.”

اللهم ان أخي موسى سألك قال رب اشرح لي صدري، ويسر لي أمري، واحلل عقدة من لساني، يفقهوا قولي، واجعل لي وزيراً من أهلي، هارون أخي، أشدد به أزري، وأشركه في أمري، كي نسبحك كثيراً، ونذكرك كثيراً، انك كنت بنا بصيراً فأوحيت اليه قد أوتيت سؤلك يا موسى اللهم واني عبدك ونبيك، فاشرح لي صدري ويسر لي أمري، واجعل لي وزيراً من أهلي علياً أشدد به ظهري.

Ebu Zerr kaže: “Pa tako mi Allaha, Allahov poslanik još ne bijaše ni završio svoje riječi, kada mu se spusti Džibril Emin s ovim ajetom: Vaši zaštitnici su samo Allah i Poslanik Njegov i oni koji vjeruju, koji namaz obavljaju i zekat daju dok su na ruku'u; onaj ko za zaštitnika uzme Allaha i Poslanika Njegova i vjernike pa, Allahova strana su svakako pobjednici...”

 

3.    A ti – Allah tobom istinu pomogao – znaš da je velij ovdje onaj koji je preči da raspolaže stvarima kao kada bismo rekli: Taj i taj je velij (staratelj) maloljetnika. Lingvisti (Pogledaj korijen v-l-j u Es-Sihahu, ili u Muhtaru-s-sihahu ili drugim rječnicima ) su jasno dali do znanja da onaj ko upravlja pitanjima neke osobe, pa on je njegov velij (tutor, staratelj, skrbnik). Tako da je značenje ajeta da onaj koji upravlja vašim pitanjima pa on je u tome preči od vas. A to su Allah, s.v.t., Njegov poslanik i Ali. Jer on je taj za koga su iskupljene ove osobine, vjerovanje, obavljanje namaza, davanje milostinje u stanju obavljanja ruku'a, te objava ovog ajeta o njemu.

U ovom je ajetu Allah, ustanovio vilajet za sebe, Svoga vjerovjesnika i Svoga prijatelja, i to na isti način. Allahov, s.v.t., vilajet je općenit. A vilajet Vjerovjesnika i Velijja su poput njega na isti način. Tako da nije uredu da ovdje bude u značenju pomagača ili miljenika i slično, jer za takvo ograničenje nema utemeljenosti, kao što je očito. Vjerujem da je ovo svrstano u jasne stvari. Svaka hvala pripada Allahu

- Š -