Sunnet vladara

 

Ehli sunnet vel džemaat ovo naziva čistoća vladara, a kao dokaz za ovo uzimaju riječi Uzvišenog: “Pokoravajte se Allahu, pokoravajte se Poslaniku i onima koji imaju autoritet (U knjizi Sa onima koji su iskreni objasnili smo da su ulul emr Imami iz čistog potomstva, a ne misli se na vladare uzurpatore vlasti. Nemoguće je da Allah naredi da se pokorava silnicima, griješnicima i nevjernicima.) među vama.”Nisa', 59

 

Oni koji imaju autoritet za njih su vladari, iako su oni silom uzimali vlast. Oni vjeruju da je Allah, dž.š., imenovao vladare nad Svojim robovima da njima vladaju i zato im se mora pokoravati i preuzimati njihov sunnet.

Ibn Hazm Zahiri je oštro odgovorio ehli sunnetu vel džemaatu rekavši: “Na osnovu onoga što vi tvrdite, znači vladari imaju pravo poništiti šta žele od šeriata što je Allah propisao i što je naredio Njegov Poslanik, i da dodaju šta hoće, i nema razlike između oduzimanja i dodavanja u tome. Ovo je nevjerstvo onoga ko je dozvolio takvo što, bez sumnje.” (lbn Hazm u Mulehhas fi ibtalil kijasi, str. 37.)

 

A Zehebi je odgovorio Ibn Hazmu riječima: “Ovo je loše mišljenje i velika greška, jer ummet se saglasio, sem Davud ibn Alia i onih koji ga slijede, da im je najpreča presuda po ličnom nahođenju i idžtihadu, ako nema objavljenog teksta, pa kažu: ‘Nije im dozvoljeno donositi propise po ličnom mišljenju i nahođenju ako znaju da postoji autoritativni tekst objavljen.’” Ovdje se pokazuje da oni mogu dodati nešto u šeriatu, što je dozvoljeno, a ne mogu poništavati ništa od šeriata.

A mi kažemo Zehebiju: Kako možeš tvrdiš da se ummet saglasio, a sam si izuzeo Davud ibn Alija i one koji ga slijede? I zašto nisi naveo imena onih koji ga slijede? Zašto onda nisi izuzeo i šije i Imame Ehli-bejta, zar oni za tebe ne pripadaju islamskom ummetu? Ili je tvoje ulizivanje vladarima dalo tebi legitimnost da dozvoliš da dodaju šeriatu, kako bi dodali tvojim nagradama i slavi?

Da li su vladari, koji su vladali muslimanima pod imenom islama, poznavali kur’anske i poslaničke tekstove kako bi stali na njihovim granicama?

Kada su dvojca prvih halifa, Ebu Bekr i Omer, namjerno radili suprotno Kur’anu i sunnetu, o čemu smo prethodno govorili, šta onda reći za one koji su došli poslije njih, kako će se oni držati tih tekstova koji su izmijenjeni i promijenjeni?

Ako fakihi ehli sunneta vel džemaata donose fetvu da vladari mogu reći i unijeti u Allahovu vjeru šta hoće, onda nije čudo što ih Zehebi slijedi u tome.

Bilježi se u Tabekatul fukaha od Seid ibn Džubejra da kaže: “Pitao sam Abdullah ibn Omera o ilau (jednoj vrsti razvodu braka), pa je rekao: ‘Želiš da kažeš ovo je rekao sin Omerov, ovo je rekao sin Omerov?!’

Rekao je: “Rekao sam: ‘Da, mi smo zadovoljni onim što ti kažeš i uvjereni smo u ispravnost toga.’” Ibn Omer rekao: ‘To kažu vladari, a to kaže i Allah i Njegov Poslanik i oni od njih.’”

Seid ibn Džubejr kaže: “Redža ibn Hajvet se ubrajao među najbolje fakihe u Siriji, ali kada bih ga nazvao, on bi rekao: ‘O tome je odlučio Abdulmelik ibn Mervan tako i tako."

( Tabekatul fukaha, biografija Seid ibn Džubejra.)

 

Ibn Sead bilježi od Musejjeb ibn Rafia da kaže: “Ako bi trebalo nešto presuditi, a o tome nema u Knjizi i sunnetu, to se nazvalo ‘čistoća vladara’, ulema bi se okupila i ono o čemu bi saglasili svoja mišljenja je bilo istina.” (Tabekat Ibn Saad 6/179)

A mi kažemo: “Da se Allah za prohtjevima njihovim povodi, sigurno bi nestalo poretka na nebesima i Zemlji. Međutim, on im istinu donosi ali većina njih prezire istinu.”Mu'minun, 71