Ehli sunnet vel džemaat i nepotpun salavat

 

Nakon što smo u prethodnom poglavlju govorili o ajetu mavvada i njegovom tumačenju od strane samog Poslanika i kako je on poučio ispravno donošenje salavata na njega, a zabranio donošenje nepotpunog salavata koji Allah neće prihvatiti, uprkos tome nalazimo veliko insistiranje od strane ehli sunneta vel džemaata na nepotpunom salavatu kako u okviru tog salavata ne bi spomenuli Poslanikovu Porodicu. U slučaju da ih i spomenu obavezno dodaju i ashabe uz njih. Tako, ako u prisustvu nekog kaže: Neka je salavat na Poslanika i njegovu porodicu, on će odmah razumjeti da si ti šija, jer potpuni salavat na Muhammeda i porodicu Muhammedovu je postao obilježje jedino šija.

Ovo je činjenica koju sam i ja lično doživio. Tako u početku svog istraživanja dok sam čitao knjige odmah bih znao da li je pisac šija, jer bi poslije spominjanja Muhammeda rekao “neka je salavat i selam na Muhammeda i njegovu Porodicu”, a kada bih naišao na “neka je salavat na Poslanika”, znao bih da je pisac sunija.

 

Isto tako kada bi neki pisac rekao: “Ali, a.s.” znao bih da je on šija, a kada bi pisao: “Kerremellahu vedžheh” (Oplemenio Allah njegovo lice) znao bi da je sunija.

Kroz ovaj potpuni salavat, vidimo da su šije slijedile pravi sunnet, dok se ehli sunnet vel džemaat suprotstavio Poslanikovoj naredbi i nije im pridavao značaj, pa ih vidiš, da uvijek donose nepotpuni salavat. Međutim, kada budu prisiljeni da pripoje i Ehli-bejt, oni još od sebe dodaju sve ashabe, bez izuzetka, kako ne bi samo Ehli-bejt bio time odlikovan i počašćen.

Sve ovo je rezultat stava Emevija prema Ehli-bejtu i neprijateljstva koje su osjećali prema njima, pa su došli dotle da izuzmu njih u donošenju salavata ali su zauzvrat uveli njihovo proklinjanje sa minbera i poticanje ljudi da rade isto metodama privlačenja i zastrašivanja.

Niko nije nadmašio “ehli sunnet vel džemaat” u psovanju i proklinjanju Ehli-bejta, ali nisu mogli tako dugo jer bi se osramotili kod ljudi i otkrili istinu o sebi, pa bi ih ljudi napustili. Zato su ostavili proklinjanje, a svoje neprijateljstvo i mržnju prema Ehli-bejtu su prikrili i nastojali su svim silama utrnuti njihovo svjetlo. S druge strane uzdizali su položaj njihovih neprijatelja od ashaba, pa su im izmislili razne odlike koje su daleko od istine.

 

Dokaz tome je taj što ćeš naći ehli sunnet vel džemaat da sve do danas nikada i ničim ne ukazuju i ne spominju ovaj gnusni čin Muavije i ashaba koji su proklinjali Ehli-bejt više od 80 godina. Naprotiv, oni su sa svima podjednako zadovoljni, a u isto vrijeme, smatraju nevjernikom svakog muslimana koji pokuša prigovoriti nekom od ashaba bilo šta ili otkriti njegove zločine. Oni takvima presuđuju smrću.

Neki izmišljaoci predaja su pokušali dodati potpunom salavatu, kakvim je Poslanik poučio svoje ashabe, i jedan drugi dio misleći da će time umanjiti položaj Ehli-bejta i njihovu vrijednost, pa se prenosi da je Poslanik rekao: “Recite: ‘Dragi Bože, neka je salavat na Muhammeda, na Porodicu Muhammedovu, na njegove supruge i potomke.’” Istraživač će shvatiti da je ovaj dio dodat kako bi i Aišu pripojili Ehli-bejtu.

A mi im kažemo: Ako pretpostavimo da je ova predaja sahih i ako pripojimo majke pravovjernih u okvir ovog salavata, onda ashabi nemaju nikakvog udjela u njemu. Ja pozivam muslimane da donesu makar jedan dokaz iz Kur’ana ili iz sunneta o ovom smislu. Zvijezde na nebu su mu bliže od toga.

 

Kur’an i sunnet naređuju svim ashabima i svim muslimanima poslije njih pa sve do Sudnjeg dana da donose salavat na Muhammeda i Porodicu Muhammedovu. Ovo je uzvišen položaj kojem se ne približava niko drugi i velika odlika kojoj se niko drugi ne može pripojiti.

Ebu Bekr, Omer, Osman i svi ashabi i svi muslimani u svijetu čiji broj ide na stotine miliona, kada klanjaju, na sjedenju kažu: “Dragi Bože neka je salavat na Muhammeda i Porodicu Muhammedovu!” A ako to ne kažu, Allah neće primiti njihov namaz.

Ovo je upravo ono značenje na koje je Imam Šafija mislio kada je rekao: “Dovoljno vam je od Uzvišenog položaj taj da ko ne donese salavat na vas, nema blagoslova ni njemu.”

Imam Šafija je optužen da je šija zbog ovih riječi jer pristalice Emevija i Abasija optužuju za šiizam svakog onog ko donese salavat na Muhammeda i Porodicu Muhammedovu, ili ako kaže stihove o njima ili ih spomene po nekom dobru.

 

U svakom slučaju, istraživanje na ovom polju je veoma široko i ponavlja se u mnogim knjigama, i ne smeta ponavljati isto ako se u tome nalazi korist.

Važno je da smo u ovom poglavlju saznali da su šije sljedbenici istinskog sunneta i da je njihov salavat potpun i prihvaćen, čak i po mišljenju onih koji se s njima ne slažu. A ehli sunnet vel džemaat se u tome suprotstavio jasnom Poslanikovom sunnetu i njihov salavat je nepotpun i neprihvaćen, čak i po mišljenju njihove uleme i Imama.

“Ili bi ljudima na onome što im je Allah iz obilja Svoga darovao zavidjeli. A Mi smo Ibrahimovim potomcima Knjigu i mudrost dali, i carstvo im veliko darovali.”Nisa, 54